Историјат

Библиотека „ Др Вићентије Ракић “ у Параћину своје корене има у Читалишту из 1861. године. Оно је основано 16. фебруара као удружење грађана. О томе сведочи телеграм који су Министру просвете упутили председник Читаонице Димитрије Димитријевић и деловођа Ђорђе Јовановића. Нема података колико је дуго деловало као културно жариште. У току исте деценије је и угашено о чему сведочи и документ о формирању читаонице из фебруара 1869. године. У исту је уписано 110 чланова а издржавали су је сами чланови. Читаоница се издржавала од беседа и позоришних представа, имала је расходе за новине, хартију, огрев и осветљење 30 дуката цесарских. Према сачуваним изворима, Читаоница није уписивала чланове 1874. године а последњих година било их је 60 и сви су плаћали по 40 гроша годишњег улога. Читаоница је држала све листове који су у Србији излазили а од страних само „Заставу“. Часописе није држала а имала је у свом фонду 50 књига, 3 мапе и 12 слика. Она је вероватно престала да ради ратне 1876. године

Тек 1920. године обнавља се традиција библиотека овог типа оснивањем „Касине и читаонице“ која ради до 1939. године. Сачувана су Правила овог удружења и велики број књига са његовим печатом.

Библиотека „ Др Вићентије Ракић “ у Параћину поседује и књиге штампане у параћинској штампарији „Хаџи Лаза“ – Коста Хаџи Видојковић и синови, између два рата. Најстарија књига је из 1850. године: Милован Спасић.

Маја 1948. године основана је „ Градска народна библиотека “ а одлуком градског народног одбора из 1967. године формирана је као Народна библиотека са задатком да прикупља, обрађује, чува и даје на коришћење библиотечки материјал.