Искре светлости у психијатријској васиони
Сада док ово пишем, навиру сећања на моје дане мукотрпног рада у психијатрији. И када знамо да немамо баш неког успеха или неуспеха јер смо сви под мрежом СВЕВИШЊЕГ, стичем утисак да је душа далеко иза нас, да никада можда нећемо знати шта је заправо душа, и још трагичније без обзира којој струји земаљској припадали куда и где она иде и коме? Професори псхијатрије из Београда, Ниша и Крагујевца латили су се не малог задатка да дотакну ту психијатријску васиону која је недокучива и тајна. Да ли су успели нека одлуче читаоци ове монографије. Захвалност дугујем рецензентима: Професор др Славици Ђукић Дејановић и Професору др Драгану Б. Раванићу на корисним сугестијама у настајању ове публикације. Све добронамерне критике и похвале биће ми драге.